Magijske moći, sugestije, hipnoze i mediji
(dio iz knjige 'Seksualna energija i yoga' od Elisabeth Haich)

U ovoj knjizi često se spominju izrazi poput “magijske”, “sugestivno magijske” ili “hipnotičko magijske” sposobnosti, moći ili snage. Ovakvi izrazi zahtevaju iscrpnije definisanje. Te izraze koriste mnogi ljudi pridajući im različita značenja, tako da su njihovi obrisi postali nejasni. Da bi se izbegli nesporazumi treba reći nešto o značenju tih reči.
Svi smo imali mogućnost da zapazimo ili iskusimo šta se podrazumeva pod sugestivnim ili hipnotičkim moćima. Znamo da postoje ljudi koji mogu da nametnu svoju volju drugima, pa čak i životinjama. Poznato je da se taj prenos može ostvariti jednostavnim uveravanjima, kroz sugestiju ili putem hipnoze preko koje je druga osoba podvrgnuta spoljašnjoj volji. Ona postaje nesvesna igračka u rukama hipnotizera i u potpunosti je u njegovoj milosti i nemilosti.


Elisabeth Haich i Selvarajan Yesudian
(Bo Ghar iz života u drevnom Egiptu)

Svako ko svoju volju može da prenese na druge je magijski sugestivna osoba ili magijski hipnotička osoba. Na drugoj strani je medij koji sprovodi njihovu volju. Ako posmatramo spolja ovakav prenos volje, možemo da primetimo samo spoljašnja delovanja. Čak i ako posmatramo iz blizine, ne možemo da tvrdimo kako taj fenomen postoji. Ono što ga čini mogućim jeste znanje onog ko je to iskusio ili doživeo pri punoj budnosti, da li kao hipnotizer ili kao onaj koji prima hipnozu, kao medij. Akcenat je stavljen na svesno iskustvo, jer većina ljudi koji poseduju i rade s tim snagama mogli su da postanu poznati mediji i hipnotizeri, ali uprkos tome nisu shvatili prirodu svojih sopstvenih snaga. Oni mogu ove fenomene da opišu, kao i zakone snaga koji deluju na druge, samo spolja, jer ne koriste ove moći svesno već nesvesno.

Oni vide i prepoznaju samo posledice, ne poznajući samu moć i delovanje. Nije lako postići svesno znanje o tim snagama i posmatrati ih. Da bi se to moglo činiti neophodna je urođena sposobnost. Jednom kada smo postigli svesno iskustvo o tim fenomenima, mnogo je lakše da ih protumačimo onima koji nemaju udela u tako direktnom iskustvu. To je podjednako teško kao kada bi slepom čoveku objašnjavali, iako intelekt može da shvati određene vibracije kao “vibracije”, da ih ne može osetiti nego da jednostavno moraju biti viđene direktno očima. Još je teže objasniti da nisu vibracije ono što čovek vidi – vibracije su nevidljive – nego da vidi svetlo, a da pri tom ne zna kako se svetlo sastoji od vibracija koje je moguće meriti.

Isto je tako i sa svakim drugim mentalnim iskustvom. Samo kroz direktno iskustvo i stupnjeve postojanja mi možemo da ga zamenimo i osvestimo u nama samima. Intelekt može samo nešto da razume. On nikada ne može da zna, vidi, čuje, okusi ili oseti i da na taj način nešto doživi direktno. Ipak je samo preko intelekta moguće preći na unutrašnja mentalna iskustva, jer je samo on sposoban da stvara i razume reči i samo njemu je omogućeno da dâ unutrašnji pogled na ono što nije direktno iskustvo. Samo je intelekt sposoban da premosti jaz između znanja i neznanja. Na osnovu direktnog iskustva pokušaćemo racionalno da protumačimo ono šta se podrazumeva pod sugestijom, hipnozom i medijima.

Čovek iz svog okruženja i iz Univerzuma prima različite zrake. Slično, i on emituje različite energije, i on je nezavisno središte, Ego. On ima sedam glavnih energetskih centara ili čakri, kroz koje prima energiju poslatu iz svemira, transformiše ih i prenosi kroz sedam energetskih formi u svoje telo, svoje okruženje i spoljašnji svet. Iako uglavnom, ovi energetski centri još nisu aktivirani i u latentnom su stanju, njihova funkcija zavisi od nivoa čovekovog razvoja. Zbog toga je poznato da je kvalitet i kvantitet ukupnog zračenja kod različitih ljudi veoma različit. To zavisi od čovekovog individualnog nivoa razvoja.
Iz naučne teorije o talasima znamo da talasi različitih zračenja mogu da se pojačaju, oslabe ili međusobno neutralizuju, što zavisi od odnosa između tipa talasa i njegove dužine. Ako su različiti talasi položeni tako da se njihove frekvencije poklapaju, imaju međusobno pojačano delovanje. Ukoliko su njihove frekvencije suprotne, posledica je slabljenje ili neutralizovanje, jer se u kontinuitetu pojavljuje praznina. Te tačke neutralizacije naučno se nazivaju “interferencija”.

Čovekovo individualno zračenje radi na istim principima, jer je sve analogno. Hermes Trismegistos je rekao: “Kako gore, tako dole”. Oni imaju svoje delovanje na okruženje i na spoljašnji svet, bez obzira da li su tamo prisutne biljke, životinje ili ljudska bića. U prisustvu ljudi od ljubavi sve je oživljeno. Biljke su svežije i rastu bujnije, deca koje takve osobe odgajaju rastu zdravije i snažnije, a odrasli pored takvih osoba postaju zdraviji, življi, jači i zaista srećniji. Nasuprot tome, postoje osobe u čijoj prisutnosti sve biljke umiru i venu, a deca i životinje postaju slabi i bolešljivi. Pošto ih ljudi izbegavaju ovakve osobe ostaju usamljene i izolovane.

Ljudi raznih profesija kao što su lekari, medicinske sestre, maseri, baštovani kao i mnogi drugi, jasno nam ukazuju na ovakve dobronamerne posledice. To može da bude otac porodice ili majka, dadilja koja je ostarila u porodici, ponekad “ujak”, prijatelj ili profesionalni kolega koga svi vole, jer on ili ona oživljavaju ovo dobronamerno zračenje. Takvi ljudi privlače sva živa bića, svuda unapređuju život i dušu svog okruženja.

Koja je tajna tih ljudi?

Ona se sastoji u sledećem: što su frekvencije više, a talasi koje osoba emituje kraći, takve frekvencije i talasi su bliže onima koji se naučno ne mogu otkriti, iako ih doživljavamo direktno, a jednostavno ih nazivamo “ljubav”. Frekvencije ljubavi predstavljaju veoma kratke talase, vrlo visoke frekvencije. One su tako prodorne da prodiru skroz, šire se i čak transformišu sve druge energetske forme. Ništa i niko ne može odoleti tim frekvencijama, ništa se ne može izolovati od njih. One su najviše, božanske frekvencije, jer ljubav jeste Bog!

Takođe, ljudi emituju niže frekvencije. Kod svakog stanja, osećanja, misli, izgovorene reči i dela postoji niža ili viša radijacija i delovanje.
Sledstveno tome, kao posledica tih ispoljavanja sledi privlačenje ili odbijanje, jačanje, slabljenje ili uništenje, davanje ili uzimanje.

Postoje ljudi koji mogu da osete ta zračenja odvojeno i direktno, slično kao što sva živa bića vide zrake svetla svojim očima. Ovo racionalno možemo da protumačimo samo pomoću analogije i poređenja, kao što na primer, telepatiju možemo da protumačimo analogijom pomoću radija i televizije.
Čovek kao i svako drugo živo biće emituje kombinovane energije i s njima je okružen, kao što je i svetiljka okružena svojom vlastitom vrstom zračenja – svetlom, toplinom itd. To kompleksno zračenje razlikuje se kod svake osobe i što je čovek više napredovao na putu ka svojoj Suštini, delovanje njegovog zračenja na okolinu je moćnije. [to je svetlo lampe koje zrači, jače, veći je i sjaj oko nje.

Čovek je okružen svojim sopstvenim zračenjem, a njegova ograničenja su ograničenja njegovih mentalnih vizija i volje. Kao što velika svetiljka osvetljava malu koja je nesposobna da osvetli veliku, tako i čovek koji ima razvijeniju samosvest osvetljava manje svesne ljude – vidi ih - a da pri tome oni ne mogu da vide i osvetle njega. Istorija čovečanstva ima bezbroj primera u kojima su geniji prosvetljavali ljude svojim duhovnim pogledom jasno ih prepoznajući, ali ljudi nisu videli niti su prepoznali takve divove. Naprotiv često su ih zlostavljali, osudili na lomaču ili na neki drugi oblik smrti.

Tako veliki ljudi vide svoje bližnje, ali oni ne vide njega. Kao što zračenje razvijenijeg čoveka prodire u manje razvijenog i njegove frekvencije susreću druge talase pojačavajući ih ili slabeći, tako će za nekog drugog oni biti pogodni, nepogodni ili odbojni. Kada se sretnu dvoje ljudi na istom nivou razvoja može se dogoditi da se jedan razvio više u jednom pravcu, ali je zaostao za drugim, u nekom drugom pravcu, gde je ovaj više napredovao. Sledstveno tome, njihov razvoj je jednak, samo zavisi od uređenja, naime može da ima ojačavajuće, oslabljujuće ili kao posledicu među delovanja – odbijajuće delovanje. U čoveku deluju matematički zakoni, isto kao i u celokupnom stvaranju, jer je on stvoren u podudarnosti sa tim zakonima. Zato smo jedni drugima odgovarajući ili neodgovarajući, ukoliko nismo odbojni.

Ako osoba na višem nivou razvoja vrši uticaj na inferiornije ljudsko biće, može se dogoditi da frekvencije više razvijenog čoveka sretnu one kod manje razvijenog, da ih nadjačaju, izazvavši dominaciju. Drugačije rečeno, kvaliteti koji su mu dati, a koji su možda nesvesni i slabi ili su latentni, postaju živi, svesni i jaki kroz analogno zračenje više razvijene osobe. Onda možemo reći da je osoba sa više razvijenom svešću delovala sugestivno na njega. Kada se izvrši takav uticaj na čoveka, on ne gubi snagu svoje volje, a njegove frekvencije ostaju iste kakve su i bile, njegove sopstvene emanacije. Samo su određeni delovi njegovih frekvencija bili naglašeni, pojačani i osvešćeni pomoću sinhronizovanih vibracija razvijenije osobe. Tako snaga njegove volje nije oslabila, već je naprotiv uzdignuta od strane druge osobe. Zbog toga se ovde ne može govoriti o opsednutosti. Opsednutost ili stanje hipnoze, postiže se tako što jača osoba

svojim frekvencijama prodire u slabu. Jača osoba svojim vibracijama tako dolazi do najskrivenijeg bića slabijeg, opsednuvši ga toliko da snaga njegove volje potpuno isčezava, pa on sve više i više čezne za spoljašnjom snagom, za voljom jače osobe. To može da ode tako daleko da hipnotizer poseduje medij, kroz zajedničke frekvencije koje nisu zajedničke obojici, i da ih preinačava prema svojim potrebama. Medij je tako primoran da primi veoma mnogo spoljašnjih frekvencija tako da je njegova sopstvena svest savladana i svedena na latentno stanje. Postoje različiti nivoi ovog stanja koji se protežu od jednostavnog verbalnog uveravanja do potpune opsednutosti.

Zbog toga je sugestija stanje u kojem čovek još uvek sam odlučuje, a prihvata volju onog koji sugeriše pri punoj svesti. Ako sugestija postepeno slabi i suprimira čovekovu volju ona tada postaje blaga hipnoza, a tada čovek nesvesno predaje svoje pravo odlučivanja, slepo prihvatajući volju onoga koji sugeriše koji je sada zapravo prihvatio ulogu hipnotičara. Osoba tako postaje njegov pasivni instrument.
U totalnoj hipnozi spoljašnje vibracije hipnotičara nasilno se vrše na medij i u potpunosti prodiru kroz njega opsedajući ga, a time je on doveden u nesvesno stanje. Pod okriljem hipnotizerove moći medij postaje igračka, jer je njegova svest prisiljena na najdublje nivoe nesvesnog i on automatski sprovodi hipnotizerovu volju. Ovakvo stanje može da se koristi za dobrobit medija, na primer za lečenje, ali može da se koristi i za loše ciljeve.

Postavlja se veoma važno pitanje. Videli smo da jača osoba, tj. svesnija (jer snaga jedne osobe uvek zavisi od veličine rasta njene svesti) može da prenese svoju volju na drugu, slabiju osobu putem sugestije i može u celini da ga podvrgne svojoj volji, tj. može da ga hipnotiše. Ipak, kako je onda moguće da veoma svesne i snažne individue gotovo da i nemaju uticaj na svoje bližnje, dok postoji mnogo ljudi koji nisu ni previše svesni ni na visokom nivou razvoja, a ipak vrše snažan sugestivni uticaj na druge? Postoji mnogo primera o velikim genijima iz prošlosti, a i iz sadašnjosti, koji nisu ispoljavali bilo kakvu sugestivnu a još manje hipnotičku moć na druge, dok su nasuprot tome, prosečni ljudi skromnih sposobnosti često sticali i ispoljavali hipnotičke moći nad velikim brojem ljudi. Neki su postali poznati hipnotizeri i sprovodili su mnoga lečenja, dok su neki zloupotrebili slabe karaktere.

Odgovor na ovo pitanje daje nam matematika.

Ovde nemamo za cilj da detaljno izlažemo teoriju brojeva ili magiju brojeva. Ukoliko želimo bolje da razumemo čovekove unutrašnje zakone, najednostavniji način je korišćenje brojeva, pošto je čovek, kao i cela kreacija, stvoren u podudarnosti s matematičkim zakonima.
Poznato nam je da je u seriji prirodnih brojeva, beskonačno mnogo deljivo ne samo sa brojem jedan i sa samim sobom, već i sa drugim brojevima. Takođe znamo da postoji beskonačno mnogo brojeva koji su deljivi samo sa brojem jedan i sa samim sobom, ali ne i sa drugim brojevima, tj. oni su nedeljivi. U teoriji brojeva poznati su kao “elementarni brojevi”.

Kao što smo rekli ranije, ljudi, kao i energetski centri, emituju različite vibracije i frekvencije. One imaju određenu frekvenciju koja karakteriše osobu. Pošto ljudi ispoljavaju beskrajno mnogo varijacija karaktera, njihove frekvencije su na isti način nemerljive i variraju, pa tako mogu da pripadaju kategoriji faktornih – deljivih – brojeva ili kategoriji nefaktornih – nedeljivih – elementarnih brojeva. Ako se prisetimo zakona po kojem talasi različitih frekvencija mogu da utiču jedan na drugi ukoliko dele određeno srodstvo, sličnosti ili čak istovetnosti, shvatićemo da jača osoba može da ispolji uticaj na slabiju osobu jedino ako je frekvencija jače osobe deljiva sa onom od slabije osobe.

Sada možemo da razumemo kako osoba na nižem stupnju razvoja može da ima mnogo veći stepen sugestivne moći od drugih ljudi, može da ima čak i hipnotičku moć, jer njegove frekvencije pripadaju brojevima koji su deljivi sa mnogo drugih brojeva. Možemo to da vidimo na broju šezdeset. To nije velik broj u beskonačnom nizu brojeva, a opet može da bude deljiv sa dvanaest brojeva: s jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, deset, dvanaest, petnaest, dvadeset, trideset i sa samim sobom. Tako osoba koju možemo okarakteristi sa brojem šezdeset može da ima sugestivni i hipnotički uticaj na dvanaest različitih tipova ljudi. Ako uzmemo broj 257 za primer, primetićemo da iako je veći od šezdeset pomnoženog sa četiri, ovaj broj može biti deljiv samo sa jedan i sa samim sobom. Zato je to elementarno nedeljiv broj. Osoba koja je okarakterisana tim ili nekim drugim, čak većim elementarnim brojem, ne može da ispolji sugestivnu i hipnotičku moć ni na koga, bez obzira na visinu svog razvoja. Takva osoba ostaje izolovana i bez snage među ljudima, jer njegova energija ne odgovara drugima i zato je blokirana.

Postoji mnoštvo primera u kojima se čovek, nasuprot visoko razvijenim ljudima, nalazi na nižem stupnju razvoja, jednostavan i primitivan, a emituje veliku sugestivnu i hipnotičku snagu, jer je recimo, visoko razvijeni čovek okakterisan brojem 65,537, a primitivan čovek brojem 12. Iako je broj 65,537 relativno visok, on je nedeljiv elementarni broj pa nema pristup drugima. S druge strane broj 12 je mali, ali je deljiv sa šest različitih brojeva. Iz toga sledi da ta osoba ima sugestivnu moć nad šest tipova ljudi koji su na nižem stepenu razvoja od njega samog. Prosečna osoba nije na visokom nivou svesti. Tako možemo da vidimo zašto genije često stoji uzvišen i sam, bez ikakvog kontakta ili sugestivne moći dok nerazvijeni ljudi, ograničene inteligencije – na žalost često priprosti proricatelji budućnosti – izražavaju svoju moć. Naravno da osoba na visokom nivou, koju možemo da okarakterišemo, recimo, sa brojem 30.240, može da ispolji moć nad velikim brojem ljudi, često čak i namerno. Svuda će ga sretati sa simpatijom i podrškom jer je samo malom broju ljudi moguće da izbegne njegovu prodornu, sugestivnu i hipnotičku moć. Mnogi ljudi će skladno da vibriraju sa njim, bez obzira da li žele to ili ne, jer je broj 30.240 deljiv sa devedeset brojeva. Ta osoba ima pristup kod devedeset tipova ljudi, pa tako može da upravlja velikim hipnotički moćima. Na isti način je razumljivo da će ga neki ljudi i mrzeti. Ovaj broj je ipak manji od polovine od broja iz prethodnog primera, 65.537.

Ako pogledamo izuzetne ljude kao što su bili Mojsije, Buda, Konfucije, Isus, možemo samo da pretpostavimo kakve visoke frekvencije su oni morali da imaju i kakve frekvencije bi trebale da okarakterišu ove i druge velike učitelje. Ovi ljudi nisu vršili uticaj samo u svoje vreme i mesto, gde su i kada živeli, već su odjekivali kroz atmosferu celog sveta, vremenski i prostorno, i odjekuju do današnjeg dana i u večnost.

O primerima crne magije namerno nećemo govoriti.
Sada se postavlja pitanje: koja je razlika u pogledu brojeva, između uzvišenih, visoko razvijenih ljudi, koje možemo da nazovemo “belim magovima” i onih takođe visoko razvijenih, koji su kao njihov odraz u ogledalu, ali koji praktikuju crnu magiju, koji su uvek postojali, a postoje i danas.

Svaki čovek koji vrši pritisak na druge u pogledu prava samoodlučivanja ili ga uskraćuje da bi te ljude koristila za svoje sebične ciljeve već je crni mag. Svaki čovek treba da se bori ljudskim oružjem; ali ne sa magijskim moćima, a nikako ne sa velikim magijskim moćima zadobijenim transformacijom seksualne energije. Čovek visoko razvijene svesti može da koristi te moći samo u interesu velike celine u kojoj je, kao što zna, samo jedna kratkotrajna ćelija, kao što je i svako od nas. Ukoliko se osoba postepeno razvija i ako su njegovi latentni enrgetski centri aktivirani ispravnim redosledom, tada će, čak i pre nego što je sposoban da koristi svoje više energetske centre, njegove unutrašnje duhovne oči biti otvorene prema ovoj istini, ali on neće želeti da koristi svoju magijsko hipnotičku moć egoistično, za svoje sopstvene ciljeve. Ne zato što jeste ili zato što bi želeo da bude sebičan, već zato što oseća jedinstvo sa celom velikom celinom i prepoznajući njena dobra služi tom cilju svim svojim snagama. Postoji samo jedna vrsta ljubavi: sebična ljubav. Jedina razlika je u tome ko je ugrađen u sferu sebične ljubavi. Ona može da uključuje osobu, životinju, porodicu društvenu grupu, narod, celu Zemlju ili Univerzum. Ljubav se nije promenila već se samo razvila. Prvo sam voleo sebe, zatim ceo Univerzum kao sebe, jer ja sam se razvio a time se razvila i moja ljubav. Prepoznao sam da sam ceo Univerzum! – Tat tvam asi!

Beli mag zato nikada neće suprimirati svest drugog čoveka, nametnuti mu svoju volju i porobiti ga. Baš suprotno! On će čak da pomogne kod razvoja svesti drugih ljudi tako da će oni voljno služiti božanskim namerama i planovima. Beli mag ostaje usredsređen u sebi, ali iz sebe, emituje oživljavajuću snagu ljubavi, a time i sam život. On ostavlja čoveku njegovu slobodu, njegovo pravo samoodlučivanja, a uz belog maga razvija se do viših nivoa. S druge strane, crni mag iz svoje ekstremne želje za moći, koristi svoju kreativnu snagu da bi ljude doveo pod svoju moć i da bi ih koristio kao robove. Kroz hipnozu ili sugestiju on prisvaja centre drugih ljudi i čini da služe njegovim ličnim, sebičnim ciljevima, bez obzira da li će žrtva tokom procesa biti mentalno ili fizički uništena.

Beli mag ostaje u svom centru, emitujući iz sebe na ceo spoljašnji svet božansku magijsku snagu ljubavi. Crni mag upada u čovekovo najunutarnjije biće, prodire u njega svojom voljom, izjedajući mu dušu, uništava ga i čini nesvesnim automatom.

Koliko god da su visoke frekvencije koje zrači beli mag, on sa svojom svešću ostaje unutar broja jedan, Božijeg broja koji je sam nedeljiv, ali koji deli sve ostale brojeve ad infinitum. On izražava svoj uticaj na svako živo biće kroz broj jedan, s najjačim zračenjem i snagom ljubavi. Već smo rekli da beli mag sa svojom svešću ostaje unutar broja jedan i od tamo emituje u pravcu beskonačnosti. On je u potpunosti bezličan. Crni mag napušta individualizovanu celinu i ulazi u mnoštvo; on osvaja znanje i moć i poistovećuje sebe sa veoma visokim brojem sopstvenih frekvencija postajući super osoba koja je zainteresovana samo za promociju ličnih interesa. Sva zla dela crnog maga na kraju se vraćaju njemu. To je razlog njegovog strašnog kraja.

Broj jedan je Božiji broj. Bez broja jedan nema drugih brojeva. Ovaj broj je početak, a bez Boga ne postoji ni početak niti stvaranje. Broj jedan nije deljiv. Svi ostali brojevi su deljivi sa brojem jedan, jer svaki broj ga sadrži u sebi bez ostatka, i prožet je s njim. Čak i najveći primarni brojevi moraju bez otpora da se podvrgnu prodornosti broja jedan, kao što Bog prožima najizolovanijeg čoveka sa nezadrživom snagom ljubavi, uliva se u njega i uništava okorelu izolovanost vatrom. Bog je sadržan u celoj kreaciji bez ostatka, od najmanjeg do najvećeg stvorenja, jer Bog je otac cele kreacije. Isto tako broj jedan je otac svih brojeva!
Božiji broj je broj jedan. Postoji broj koji nadilazi razumevanje konačnog, ljudskog intelekta, koji je refleksija broja jedan u beskonačnosti. Kao što je broj jedan početna tačka celokupne kreacije, tako je taj nezamislivi broj ispunjenje, kraj kreacije. Isto kao što svaki broj može da se deli božanskim brojem jedan, takođe, taj broj ispunjenja i beskonačnosti može da se deli svakim drugim brojem. Ni jedan naučnik ne može da izračuna ovaj broj, jer je to broj beskonačnosti, a on ipak postoji kao sveobuhvatna, beskonačna refleksija broja jedan. Kao što ni jedan broj ne postoji bez broja jedan, tako ne postoji ni broj koji nije sadržan bez ostatka u tom nezamislivom broju beskonačnosti.

Bog je ljubav, a frekvencije ljubavi su tako visoke da se mogu izraziti samo tim brojem. Pošto sadrži u sebi sve druge brojeve on je stoga broj beskonačnosti. Večnost je izvan vremenskog ograničenja, ali može da se izrazi samo kroz vreme, što pripada konačnom stvaranju. Isto tako, mi možemo samo da nagađamo beskonačno velik broj Božanskih frekvencija – ljubavi – samo kroz znanje o ograničenim, konačnim brojevima. Večnost sama nije uslovljena vremenom, a vreme je ipak deo večnosti. Tako pronalazimo mnogo konačnih brojeva u beskonačnom, večnosti, koja ne poznaje konačno i fragmentarno, u Bogu.

Broj jedan kao broj Boga izražava njegovu nepromenljivost, nedeljivost i večnost, i još uvek stvara svaki broj ad infinitum. Isto kao što je Bog sveprisutan, stvara i oživljava sve stvari, a da nije dotaknut svojim stvaranjem, tako i broj jedan stvara sve brojeve, on je uslov za njihovo postojanje, nedodirnut njima. Kao što je broj jedan osnova svih brojeva, početna tačka, tako je njegova refleksija broj beskonačnosti i ispunjenja koji u sebi sadrži sve druge brojeve, kraj stvaranja i konačnost. U toj tački ostaje samo ništavilo iz kojeg je Univerzum proizašao i u koji će biti apsorbovan, u kome će nestati. Naš EGO je Bog, broj jedan u nama. No, u ispunjenju tog broja, jedan se proteže do broja koji je izvan ljudskog razumevanja broja beskonačnosti. Čovekov put vodi od broja jedan do beskonačnog broja, gde u jednoj svesti obuhvatamo ceo Univerzum.

Kao što je primarni zvuk stvaranja stvorio sam sve ostale zvuke svojim sopstvenim harmoničnim tonovima, i baš kao što čujemo samo taj jedini, veliki primarni zvuk s njegovom sveprožimajućom snagom kada se istovremeno oglasi njegova harmonija, isto tako ćemo postati broj jedan, jedna, jedina božanska Suština koja se širi celim Univerzumom oživljavajući sve postojeće frekvencije. Dešava se da su svi ljudi, sva živa bića, celokupno stvaranje prožeti i oživljeni, probuđeni i pozvani u nov, večni život u Bogu kroz sveprisutnu snagu prvobitnog broja jedan.


Sveti Juraj je polučio svu svijest i pobijedio zmaja - seksualnu energiju.
Ali on ga ne pogubljuje jer mu je potrebna vatra, zmajeva snaga, kako bi dosegnuo Boga.

Ptahhotepove instrukcije

Epohe svijeta

Završne pripreme

Jakovljeve ljestve

Magijski cvijet