EPOHE SVIJETA
(dio iz knjige Inicijacija od Elisabeth Haich)

Stojim pred Njim. On počinje: "Zemlja i njeni stanovnici nisu još svesni sila koje dopiru do zemlje iz vasione i održavaju je. Stoga stanovnici zemlje nisu u stanju da vladaju tim silama ni da ih preobražavaju po svojoj volji. Zemlja prima ta zračenja iz vasione i uranja u njih i kupa se u tim talasima energije. Sve što se događa na zemlji je direktna reakcija na delovanje tih zračenja... neka vrsta odjeka koji je rezultat njihovog međusobnog delovanja.

"Sunce pojačava do ogromnog stepena zračenja određenog sazvežđa u kome stoji u bilo kom datom trenutku i zrači svoju silu na zemlju istovremeno sa zračenjima sazvežđa o kome je reč. Ta činjenica ima veze sa načinom na koji postaju četiri godišnja doba.

Kretanja zemlje nam daju utisak ne samo da se zvezdani svod okreće oko nas, već takođe da se odigravaju i druga kretanja. Jedno od najvažnijih kretanja zemlje je da njena osa opisuje površinu kupe. Dok jedna od krajnjih tačaka zemljine ose ostaje relativno fiksirana, druga opisuje krug. Zbog tog kretanja prolećna tačka u kosmičkom točku se polako pomera. Viđena sa zemlje ona izgleda kao da se kreće unazad.

Božanski Horus s Faraonom, Muzej u Kairu

Vreme koje je potrebno da zemljina osa prede punu koničnu putanju - pomerajući se od prolećne tačke u zodijačkom krugu i vraćajući se na početnu tačku - odgovara broju od 25 920 zemljinih godina. Mi to zovemo jednom kosmičkom godinom. Podeljen na dvanaest taj broj nam daje jedan kosmički mesec, uglavnom 2 160 zemljinih godina, vreme koje je potrebno da prolećna tačka prođe kroz jedan zodijački znak.

Vibracije iz vasione imaju tako veliki uticaj na zemlju da čak utiču i na istoriju sveta. Vodeće ideje u religiji, nauci i umetnosti su sve rezultat zračenja određenog sazvežđa u kome se kreće prolećna tačka tokom jednog kosmičkog meseca. Otelovljene duše na zemlji - to jest čovečanstvo - mora uvek da ostvari jednu novu epohu stižući do prekretnice u ljudskom razvoju i ustanovljavajući sebe u idejama tog vremena.

Elisabeth Haich,
osnivačica najstarije joga škole u Europi
Svami Vivekananda,
otac Atothis od Elisabeth Haich u starom Egiptu

Jedna nacija je grupa duša, otelovljenje određenih koncentracija energije. Svaka epoha donosi zemlji različitu grupu duša, različitu rasu, i kada ta rasa ispuni svoj zadatak da ostvari nove ideje i razvije novu civilizaciju tokom jednog kosmičkog meseca, ona napušta zemlju da bi se dalje razvijala na drugoj planeti. U svakoj rasi, naravno, uvek ima pojedinaca koji pre kraja tog doba ne uspeju da "dostignu pravi stepen". Oni se zadržavaju, kao mutljag u piću, i moraju da nastave da se razvijaju na zemlji. To je razlog zbog koga neka nacija doživi iznenadno propadanje posle postizanja visokog civilizacijskog nivoa. Posle visoko razvijenih otaca nacije slede degenerisani potomci slabe volje, i nacija koja je nekad visoko cenjena postepeno pada u nemoć, oslabivši i izgubivši ugled. Ti potomci su talog nacije koja je dostigla najviši stepen zemaljskog razvoja, postala oduhovljena, i napustila zemlju.
Materijalni svet je postao zato što je došlo do mešanja u božanski stvaralačkim zračenjima koja prelaze kosmički prostor, i ta mešanja su izazvala zgušnjavanja, stvrdnjavanja, materijalizacije. Kad bi nebeska tela primala čiste, netransformisane vibracije božanski stvaralačke sile, to bi kao rezultat imalo trenutno poništenje sve materije. Učvršćene zvezde - sunca - su veliki transformatori koji preobražavaju stvaralačke vibracije sa svih nebeskih tela i šalju ih u talasnim dužinama i frekvencijama koje zemlja može podneti.

Transformisani talasi stižu do nas sa fiksiranih zvezda koje obrazuju sazvežđa zodijaka. Tako kad želimo da predstavimo najviše božansko zračenje energije mi biramo simbolični oblik sazvežđa s najjačim uticajem na zemlju, a to je uvek "sazvežde koje čini epohu" kroz koje prolazi prolećna tačka u to vreme.

Mi sad živimo u dobu u kome prolećna tačka ulazi u sazvežde Bika. Bog (Ptah) nam se otkriva u zračenju tog sazvežđa i zato se božanstvo koje se pojavljuje u zemljinoj atmosferi predstavlja u obliku bika, u obliku božanskog bika Apisa. Komplementarno sazvežde Škorpije - Orla se predstavlja kao zavodnica - zmija koja gamiže po zemlji - ili u obliku božanskog sokola Horusa. Ti znaš da je ta energija, dokle god je zemaljska i dokle god se ispoljava na niskoj ravni vezujući duh za materiju, zmija koja mami čoveka vraćajući ga u dalja otelovljenja. S druge strane, kad se ta sila oduhovi, ona pomaže čoveku da doživi, dok je još u telu, najviši stepen duhovnosti.

Mi koristimo zmiju koja stoji uspravno kao simbol inicijacije, kao gospodaricu drveta spoznaje i saznanja. Posvećenik je orao u visokom letu koji je oduhovio zmiju - moć nagonskih pobuda - i manifestovao je kao duhovnu moć kroz svoj intelekt. Posvećenik je tako instrument božanstva koje se otkriva kroz zodijački znak Bika. Zato se u našoj epohi te životinje smatraju "svetim životinjama" širom sveta. Sad razumeš zašto posvećenici menjaju svoje predstave Boga da bi ih uskladili sa sazvežđem u koje pada prolećna tačka u nekom datom vremenu. Iznad i iza svih tih simbola, naravno, uvek stoji neispoljeni Prvi Uzrok - božanstvo koje počiva u sebi.

Sazvežđe Bika pripada trostrukom ispoljenju u kome lice Boga ima zemaljsko - materijalno dejstvo - stezanja, okupljanja i učvršćivanja. To znači da su sada sile koje grade materiju i deluju u njoj one koje stanovnici zemlje mogu najlakše da iskoriste i koje su im najdostupnije. Naš zadatak je da savladamo materiju materijom, što znači savladati materiju energijama koje sačinjavaju suštinu materije. Mi koristimo frekvencije materije, te nevidljive i neizmerno moćne sile - drugim rečima, duh materije - da bi savladali samu materiju. Mi punimo materiju zavetnog kovčega celom oktavom tih energija i tako upravljamo zakonima materije - silama gradnje i razaranja, materijalizacije i dematerijalizacije - kao i težinom materije koju možemo da nadvladamo ili povećamo po svojoj volji.

S vremenom naše istine će procvetati. Ali tada će zemlja, pošto se nebeska kretanja i promene nastavljaju, postepeno izaći iz ovih područja vasione u kojima određene specifične energije zajedno deluju da bi stvarale našu sadašnju epohu. Malo po malo neke od tih energija će se smanjiti dok će se nove pojaviti, i tako će se celokupni model vibracija koje utiču na zemlju postepeno pomeriti. To, naravno, znači da će se ljudi koji se rađaju i ulaze u život na zemlji postepeno menjati. Doći će vreme kad oni više neće razumeti naše istine. Simboli i reči koje mi koristimo da izrazimo misterije zakona stvaranja će izgubiti svoju sadržinu, postajući prazne ljušture tokom hiljada godina. Čovečanstvo će morati da uči kroz nove zadatke i da savlada nove prepreke u svojim postignućima.
Ti već znaš šta će se dogoditi kad poslednji visoki sveštenik posveti poslednjeg kandidata vrednog našeg znanja. Pošto da tom novom posvećeniku zavetni kovčeg i palicu života, poslednji vrhovni svcštenik će zaključati sebe i svog pomoćnika u velikoj piramidi, preprečiti ulaz iznutra kamenom koji odgovara otvoru... onda će njih dvojica dematerijalizovati svu našu opremu i uređaje i na posletku sebe da bi spasli naše tajne da ne padnu u nedostojne ruke. U međuvremenu će poslednji posvećenik, koji će se iznići iz naroda kome je suđeno da stvori novo doba u istoriji zemlje, spasti zavetni kovčeg i palicu života i dati da se oni iznesu iz ove zemlje. On će objaviti svom narodu ideje novog doba u kome će prolećna tačka prolazili kroz sazvežđe Ovna. Dva komplementarna sazvežđa Ovna i Vage će vršiti najjači uticaj tokom tog perioda."

"Dođi, mala moja kćeri," kaže Ptahhotep. "Staviću ruku na tvoju glavu, i videćeš slike vremena koja će doći."
Ptahhotep me vodi do ležaja na kome neofiti, pod njegovim vođstvom, uvežbavaju sposobnost da sele svoju svest slobodno u vremenu, namerno pronalazeći prošlost i budućnost da bi ih doživeli kao sadašnjost.
Ptahhotep mi naređuje da legnem i čim je položio ruku na moje čelo u glavi mi se javlja dobro poznati osećaj zujanja i trnaca. Odmah u sledećem trenutku vidim slike koje mi, simboličnim jezikom snova, pokazuju značaj događaja u dalekoj budućnosti.

Vidim odaju za prijem Faraona - neznanu dvoranu i nepoznatog Faraona koji nije posvećenik kao moj otac, već ima zračenje veoma niskog nivoa. Ispred njega su dva lepa, dostojanstvena muškarca - dva brata s plemenitim, veličanstvenim crtama lica. Iz njihovih zračenja prepoznajem da je jedan posvećenik, dok je drugi samo dovitljivi vešt govornik. Posvećenik je nem dok njegov brat koristi svoju govorničku moć. On pokušava da ubedi Faraona da treba da oslobodi ljude njihovog naroda koji rade kao robovi u službi Faraona i da ih pusti da napuste zemlju pod vođstvom ova dva čoveka. Faraon je tvrda srca i odbija. On zahteva čudo. Onda brat koji govori uzima svoj palicu i baca ga na zemlju ispred Faraona. Istog trenutka palica se pretvara u zmiju koja puzi po zemlji. Faraon zove svoje vrače da odgovore ovom čoveku. I oni bacaju svoje palice na zemlju i one se takođe pretvaraju u zmije. Ali prva zmija proždire sve zmije vrača. Tumačim viziju. Palica predstavlja intelekt, moćno oruđe. Ali kad je intelekt vezan za zemlju i primoran da služi čisto materijalističkim ciljevima, on postaje zmija koja gamiže po zemlji, podmukla zavodnica koja mami čoveka navodeći ga na sebičnost. Dva plemenita brata se bore nesebično za svoj narod. U njihovim rukama lu- kavost se pretvara u mudrost koja uništava sve sebične argumente podlih vrača.

Sad se vizija menja. Bezbožnost i sebičnost Egipćana izaziva nove boleštine i nedaće koje su sve ozbiljnije. Ali Faron i dalje ne popušta. On i dalje odbija da oslobodi narod iz ropstva. Najzad se na njega spušta najveća od svih nesreća. Sve prvorođene ljudi i životinja, čak i iz Faraonovog domaćinstva, ubijaju Božji anđeli u jednoj jedinoj noći. Samo one koji su jeli meso jagnjeta i napisali svoja imena jagnjećom krvlju na svojim pragovima anđeli ne ubijaju.
Šta znači ovaj simbol? U novoj epohi koja upravo dolazi komplementarna sazvežđa Ovna i Vage će biti dominantna. Tokom vremena u kome uticaj sazvežđa Ovna još nije dostigao punu snagu, to će biti uticaj mladog ovna, drugim rečima jagnjeta. U svojoj krvi ljudi koji slede ovog posvećenika imaju sile koje odgovaraju zračenju sazvežđa Ovna. Oni su prethodnici nove epohe, "izabrani narod", sposoban da objavi čovečanstvu stare istine u novom obliku.

Oni koji su ispunili svoju sudbinu u staroj epohi moraju sad da odu. Njihov zadatak je završen. Božji anđeli ih pozivaju kući. Zatim vidim jednu novu viziju. Moćni posvećenik vodi svoj narod iz Egipta. A pošto je Ovan vatreni znak, plameni stub ide ispred njega da mu pokaže put. On izvodi svoj narod iz duhovne tmine koja preovladava u Egiptu na kraju ovog doba. Ali Faraonovo srce ponovo otvrdnjava. On žali što je dozvolio ovim ljudima da slobodno napuste njegovu zemlju. Sa celom svojom vojskom kreće u žestoku poteru za beguncima. Ali veliki posvećenik, da bi zaštitio svoj narod, ponovo koristi svoju palicu života. On usmerava na Faraonovu vojsku frekvencije ultra materije koje uveliko pojačavaju zemljinu silu teže. Iznenada Faraon i svi njegovi ratnici, bojna kola i životinje postaju tako teški kao da su ukorenjeni na mestu gde stoje. Njihova ogromno pojačana težina vuče ih neodoljivo dole, u zemlju. I pošto se sve to događa na obali mora, veliki talasi mora se konačno valjaju preko Faraona i cele njegove vojske.
Zapanjena sam! Ne zbog delovanja palice života, već zbog životinja! Videla sam tako čudne i izuzetne životinje u Faraonovoj vojsci. Neke od njih su vukle ratnička bojna kola, dok su druge nosile ratnike na svojim leđima. Životinje su izgledale kao zebre, ali su bile veće i različite boje - braon, bele, sive i čak crne! Nikad nisam videla takve životinje! Da li bi to mogle da budu životinje o kojima je otac jednom govorio? Veličanstvene su to životinje!

Ali, vizija se menja. Posvećenik luta s svojim narodom kroz "pustinju", u uvek teškom prelaznom periodu između dve epohe. Različita doba nikad nisu oštro odvojena jedno od drugog, već pre postepeno utiču jedno u drugo. Otuda postoji prelazni period u kome delovanja dva sazvežđa - starog i novog - izgledaju oslabljena zbog međusobnog mešanja. Stare ideje više ne zadovoljavaju novu generaciju, dok stare generacije nisu u stanju da prihvate i razumeju nove ideje. Veliki broj ljudi okreće leđa starim, okoštalim idejama, to jest, idejama sazvežđa Bika. Ali te ideje nemaju više snagu odraslog bika. Naprotiv, uveliko oslabljena, njihova snaga je snaga malog bika, teleta. U simboličnom jeziku snova, duh je uvek zlato, i tako u mojoj viziji budućnosti vidim narod posvećenika kako igra oko zlatnog teleta i obožava ga.

U međuvremenu veliki posvećenik je "na planini" i govori "oči u oči s Bogom". On je u najvišem stanju svesti, istovetan s Bogom. On je nosilac volje Boga. Božja je volja da on objavi nove ideje svom narodu kroz dva religiozna simbola, žrtvenog jagnjeta, simbola sazvežđa Ovna, i dve ploče s deset Božjih zapovesti, simbola sazvežđa Vage.
Žrtveno jagnje je božansko ja koje, zaodenuto u materiju, dopušta sebi da bude raspeto na dve velike grede trodimenzionalnog sveta, vremenu i prostoru, tako odbacujući sopstveni život da bi spasao zemlju kroz njeno oduhovljenje.

Dve ploče zapovesti, kao one u našem hramu, na glavi svetog sokola Horusa, simbola božanskog ja, stvaralačkog principa koji prelazi prostor, stoje kao simboli za unutrašnju strukturu sebe koja se ispoljava u duši kao moralni zakoni.
Više od dve hiljade godina te božanske istine će biti vodeće ideje i religiozni simboli naroda. Te božanske istine će biti izazov nove epohe.

Kad posvećenik donese završene ploče zapovesti i vidi svoj narod kako ukazuje poštovanje zlatnom teletu, dobija takav napad besa da treska ploče o zemlju i razbija ih na komade dok traži od Boga da kazni neposlušan narod.
Onda su naišle otrovne zmije, simboli zavodnice, pokretačka sila sazvežđa Škorpije. Zmije padaju s neba i ujedaju ljude koji obožavaju zlatno tele. Otrovni ujedi prouzrokuju velike patnje. Posvećenik se sažali na nesrećne ljude. Na sredini njihovog logora on podiže dve grede u obliku jednog "T" i postavlja bronzanu zmiju koja visi sa njega s glavom naviše. To je simbolična predstava drveta spoznaje i saznanja, drveta zmije. Više ne gmižući po tlu, nego dignute glave, zmija prestaje da bude velika zavodnica koja namamljuje ljude u telo i postaje simbol najviše mudrosti koja vodi ljude natrag u jedinstvo, Bogu. Svim bolesnim ljudima koji pogledaju u tu bronzanu zmiju ubrzo ponovo postaje dobro.
Tumačeći viziju ja shvatam da se ljudi koji ne mogu ili neće da prihvate ideje nove ere razboljevaju duhovno. Oni više ne nalaze mesto među ljudima i upadaju u dubok duhovni sukob. Mogu da se izleče samo ako se odvedu natrag u središnu tačku svog sopstvenog bića gde stoji drvo zmije. Kad pogledaju to drvo - a da ne jedu od njegovih plodova - oni prepoznaju božanske istine a da ih ne koriste za svoje sopstvene sebične ciljeve, i bivaju izlečeni. Mudrost i nesebično sveznanje leče svaku duševnu bolest.

Vizije budućnosti se nastavljaju. Veliki posvećenik vodi ljude u visinu do praga nove epohe, do granica obećane zemlje. Onda se on penje i ulazi u planinu i nestaje. Niko nikad ne nalazi njegovo telo. Ja znam da se on dematerijalizovao baš kao što su se poslednji posvećeni visoki sveštenici dematerijalizovali svojim tajnim instrumentima i uređajuma u velikoj piramidi.

Izabrani narod koji je pozvan da objavi i ostvari ideje nove epohe luta dalje, čuvajući mudrost i tajna učenja svog velikog učitelja. Ali malo pomalo zavetni kovčeg gubi svoju čarobnu moć i nije više ostao ni jedan posvećenik da ga ponovo napuni svojom palicom života... Kosmički mesec prolazi i zemljina osa prolazi jednu dvanaestinu puta oko površine svoje konične orbite. Polako prolećna tačka prelazi u znak Riba. Ponovo su ljudi nemirni. Oni više ne mogu da nađu istinu u istrošenim, neoriginalnim idejama prethodnog doba. One liče na stado ovaca bez pastira. U tom prelaznom periodu rađa se jedan avatar, ovaploćenje - sin Boga - veliki učitelj buduće epohe, s vrhovnim zadatkom da otkrije veliku tajnu stvaranja omogućujući Bogu da hoda otelovljen po zemlji.

Ovaj sin Boga je zemaljski lik božanskog žrtvenog jagnjeta. Baš kao što božansko kosmičko ja žrtvuje sebe, uzimajući na sebe materiju trodimenzionalnog sveta i večno raspeće dve velike grede vremena i prostora, na isti takav način ovaj Sin Boga koji ispoljava u potpunosti božansko ja u svom ljudskom telu, mora da prihvati osvetu duha materije dok prolazi kroz smrt u rukama neukih ljudi. Osoba koja se u svojoj svesti poistovećuje sa svojim telom nalazi se u unutrašnjoj tmini i liči na štalu sa životinjama - životinjskofizičkim nagonima - koji žive u njoj. U toj štali i u toj tmini - isto kao i u tmini noći - rađa se božanska dete, svest o sebi. Dve vrste ljudi prepoznaju božansko dete i klanjaju se pred njim: jednostavni, obični, nepismeni i neobrazovani koji još ne znaju za dileme intelekta i koji žive u saglasju s prirodom, pastiri, na primer; i oni koji znaju i posvećenici koji su već prevalili dug put intelekta, nadvladali svoju raniju sklonost prema intelektualnoj vičnosti, i naučili da gledaju na stvari svojim unutrašnjim pogledom na isti način kao mudraci i mistici Istoka.

Religiozni simboli nove ere su Ribe i Devica, dva komplementarna znaka. Sin Boga bira svoje saradnike među drugim ribarima. On plaća taksu koju duguje zemlji zlatnim novčićem koji uzima iz usta "ribe". On izvlači za čovečanstvo hranu svog učenja iz ta dva komplementarna znaka. Ali njegova učenja čuju ljudi različitih stupnjeva razvitka. Onima koji su se već probudili u duhu i dakle dostigli peti nivo - duhovnu ravan - tih "pet hiljada ljudi" su oni kojima on daje sva svoja učenja, dve ribe i pet vekni, pet zrna pšenice na klasu u ruci device u njenoj simboličnoj predstavi. Ali čak i tih "pet hiljada" ljudi koji su već probuđeni u duhu ne mogu potpuno da prime njegove najuzvišenije ideje, čak ne ni u celoj epohi! Od hrane koju daje ostaje dvanaest korpi punih ostataka. To znači da čovečanstvo mora da nauči tajne "sebe" u svakoj predstavi dvanaest znakova zodijaka. Da bi razumelo i doseglo te uzvišene istine, čovečanstvu je potrebno dvanaest epoha, dvanaest doba, to jest jedna puna kosmička godina ~ 25 000 zemaljskih godina.

Svima onima koji su bili u stanju da se uzdignu u svojoj svesti samo do četvrte ravni - "četiri hiljade ljudi" - sin Boga ne razdeljuje sve istine dva znaka zodijaka kao hranu, već samo "neke" ribe i pet vekni. Ali čak i te "neke" ideje su previše za njih da progutaju, i preostaje sedam korpi ostataka. Materijalistički nastrojeni ljudi moraju prvo da nauče tajne sedam ravni pre no što budu spremni za kosmičke istine sebe.

Znak Riba pripada vodenom trouglu. Otuda u ovoj epohi čovečanstvo mora da se suprotstavi izazovu vode. Ono mora da osvoji vodu vodom. I pred mojim zaprepašćenim pogledom vidim mašinu pomoću koje ljudi koriste vodu transformisanu u vodenu paru. I vidim velike brodove - kao gradove! - koji prelaze preko mora ogromnom brzinom. I njih pokreće moć vode transformisana u vodenu paru. Čovečanstvo polaže ispit: pobeđuje vodu vodom. I u medicinskoj nauci voda dominira slikom kao terapeutsko sredstvo. Svuda vidim postrojenja za kupanje, banje i medicinske kupke koje koriste vodu za sve vrste lečenja i tretmana: kupke u slanoj vodi, kupke u blatu, hladne i topke kupke, obloge i mnoge druge primene vode za lečenje fizičkih bolesti. Ljudi čak koriste lekovitu moć rose hodajući bosi po vlažnoj travi.

Zatim, pred kraj ove ere kad se prolećna tačka približi sledećem sazvežđu - sazvežđu Vodolije - ljudi dolaze do tehničkih otkrića i prave izume zasnovane na talasnim energijama. To je jedan od ranih uticaja propupele ere Vodolije, doba tehničkih dostignuća. Zračenje sazvežđa Vodolije, koje ne poznaje granice i briše sve prepreke na svom putu, otkriva se u idejama i društvenim konceptima čovečanstva. Na kraju ere Riba te nove energije izazivaju velike revolucije u mestima gde ljudi na njih reaguju najsilnije. Vidim hiljade ljudi iz vladajuće klase kako sede u zatvoru, dok duh s obeležjima novog nastupajućeg doba odrubljuje glavu ili na drugi način ubija nebrojene ljude više klase.
Jedna vizija iz vremena kad energije Vodolije deluju punom snagom pokazuje mi da veliki učitelj ove epohe ukida sve granice između tri dominantne religije. Svojom sopstvenom ličnošću on dokazuje da je unutrašnja bit svake religije jedna te ista istina, jedan te isti Bog. Granica između religije i nauke takođe nestaje, pošto ljudi otkrivaju da je sve, čak i materija, kretanje talasa. Oni uče da su jedine razlike između ispoljavanja duha i materije razlike u frekvenciji, dok je u svojoj suštini sve samo ispoljavanje jednog, jedinstvenog, primarnog izvora svih sila, Boga. Sve je talas, baš kao što pokazuje simbolična predstava sazvežđa Vodolije: nebesko biće koje prosipa vodu iz svog krčaga.

Duhovna kretanja na zemlji pokazuju ovaj uticaj. Nauka otkriva teoiju "talasa", i ja vidim bezbrojne izume zasnovane na talasima. Vidim slike ljudi, predela i predmeta - slike načinjene delovanjem svetlosnih talasa. Vidim različite vrste naprava koje odašilju talase. Talasi prodiru u materiju i otkrivaju njenu čvrstinu. Ima talasa koji pokazuju koji elementi su prisutni u materiji planeta i fiksiranih zvezda, električni talasi, talasi zvuka, svetlosti i mirisa. Medicinska nauka prestaje da upražnjava tretmane vodom u korist tretmana zasnovanih na talasima. Sve vrste talasa, od infra-crvenih do ultra-ljubičastih, kratki talasi i još kraći talasi, čak još prodorniji talasi i frekvencije... svi u službi nauke!
Sazvežđe Vodolije pripada vazdušnom licu Boga. I čovečanstvo pobeđuje vazduh vazduhom, energijama dobijenim iz materije u vazdušnom stanju. Vidim ljude kako se kreću od parne mašine do drugih mašina koje rade na gas. I potom moj zaprepašćeni pogled prati ogromne skakavce visoko u vazduhu, napravljene ljudskom rukom, koji nose ljude u svojim trbusima! Te mašine pokreće snaga gasa: Vazduh pobeđuje vazduh...

Preko komplementarnog znaka Lava ljudi ponovo prepoznaju najjače ispoljenje Boga na zemlji. Sunce, veliki Ra, je opet priznato kao prvobitni izvor svih ispoljavanja zemaljske energije. Ponovo ljudi postaju obožavaoci sunca, mada ne u religijskom smislu. Uticaj Lava pokazuje se i na jednoj drugoj ravni. Dejstvo Vodolije je da ukida sve granice, sva ograničenja. Ali nedostatak granica bez usredsređujuće središnje tačke, znači mentalno oboljenje, duhovnu smrt. Neograničenost Vodolije bi delovala na nesvesne mase kao mentalna bolest koja bi se prenosila kroz celokupno čovečanstvo, izazivajući anarhiju i haos, i razarajući sve. Preko komplementarnog znaka Lava, međutim, vlast se usredsređuje u pojedinim osobama - diktatorima - koji grupišu ljude oko sebe i vode ih.
U ovoj epohi ljudi otkrivaju saobraćaj i opštenje s drugim planetama. Granice i prepreke nestaju, a s njima i izolovani položaj zemlje u kosmičkom prostoru. A kako nestaju i granice među državama, celim čovečanstvom se upravlja iz jednog centra. "Jedna štala, jedan pastir".
Večni točak nastavlja da se kotrlja, i zemlja prelazi u novu epohu, pod znakom Jarca i njegovog komplementarnog sazvežđa, Raka.

Ljudi usmeravaju svoju pažnju ponovo na zemlju, primećujući da, iako je njihovo znanje možda veoma veliko, oni i dalje znaju veoma malo o svojoj čudesnoj majci, majci zemlji., U ovoj epohi oni rešavaju problem pobeđivanja zemlje. Znak Jarca pripada zemaljskom licu Boga. Ljudi konstruišu specijalnu mašinu koja se zasniva na istom principu kao i naš zavetni kovčeg. Njome oni vladaju težinom materije. To jest, mogu da savladaju silu zemljine teže, ili, preko ultra- materijalnih zračenja, mogu da je ogromno uvećaju. Ljudi komuniciraju jedni s drugima direktno kroz zemlju - u dubi- nama planina- u kratkim pravim linijama, umesto da idu dugim putem oko zemlje. Ta njihova nova mašina zrači energiju koja dematerijalizuje sve ispred sebe, tako se krećući napred brzo, slobodno, bez prepreka i ometanja. U isto vreme ona izbacuje zgušnjavajuća i otvrdnjavajuća zračenja iza sebe vraćajući materiju zemlje u svoje prvobitno stanje. Ljudi su pobedili materiju materijom, energijom ultra-materije. To im omogućava da prodru u dubine zemlje i upregnu u službu čovečanstva ogromne sile i energije koje tamo besne kao praiskonski vulkani.
Kombinacija dva zodijačka znaka Jarca i Raka ima jak uticaj na duhovni život čovečanstva. Veliki učitelj ove epohe otkriva čoveku misteriju neizmernih izvora moći skrivenih u dubinama ljudske duše. Oni koji drže ključeve tih izvora moći poseduju sposobnosti koje neuki ljudi nazivaju "natprirodnim". Širom zemlje vidim javne škole gde se čak i mala deca uče da steknu takve više sposobnosti kroz onu vrstu vežbi koju smeju da upražnjavaju samo kandidati za sveštenstvo u našim hramovima. To uzvišeno i čudesno znanje širi se u sve većim krugovima, stižući do sve većeg broja ljudi.

Vizije iznenada blede, pošto se vraćam u normalnu svest. Još uvek ležeći na ležaju, skoro sam ošamućena od doživljavanja budućnosti koji izazivaju strahopoštovanje. Ptahhotep stoji ispred mene i pomaže mi da ustanem. On za danas završava svoje poduke: "Kako vidiš, stanovnici zemlje primaju inicijaciju u malim grupama, a onda u sve većim i većim, od kojih su sve povezane jedne sa drugom. Neka osoba može da bude posvećena individualno u toku svog životnog veka, a jedna nacija može da primi inicijaciju ako prokrči svoj put do najvišeg nivoa razvoja i ispuni svoj zadatak ovde, na zemlji. Konačno će ceo svet primiti inicijaciju obišavši do kraja pun krug četiri lica Boga, iskusivši korak po korak sve stupnjeve inicijacije u sistematskom razvoju, i najzad postižući potpuno oduhovljenje - izbavljenje od materije. Mereno prema standardima zemaljskog vremena, vekovi i vekovi će biti potrebni da bi se dostigao taj razvitak. Bezbrojno mnogo puta će zemlja morati da prođe kroz zodijački krug, i u zemaljskim i u kosmičkim godinama. Pokazao sam ti samo najsitniji deo tog izuzetno dugog puta razvoja. Istorija čovečanstva na zemlji nije predmet slučajnosti ili udesa. Za tebe je važno da znaš da se svaki stupanj razvoja odigrava po božanskom proviđenju, pri čemu se sledi božanski plan. Čovek može da pređe taj beskrajno dugačak put u jednom jedinom životu ako usredsredi svoju volju samo na taj cilj."
Dok mi daje svoj blagoslov, Ptahhotep kaže: "Vrati se sutra; imam važne stvari da ti kažem."

Ptahhotepove instrukcije

Završne pripreme

Magijske moći

Jakovljeve ljestve

Magijski cvijet